Od juče je na čelu Srbije Ana Brnabić, koja obavlja dužnost vršioca dužnosti predsednika i predsednice Skupštine, nakon što je Aleksandar Vučić podneo ostavku na mesto predsednika države.
Ruski novinar Dmitrij Bavirin, u kolumni za agenciju RIA Novosti, tvrdi da postoji direktna veza između ostavke i telefonskog razgovora koji je Vučić neposredno pre toga obavio sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Prema toj analizi, da Vučić nije dobio podršku Kremlja, čitava politička operacija bila bi dovedena u pitanje.
Bavirin navodi da Vučić, umesto da odsluži poslednji predsednički mandat do kraja, planira da bude izabran za premijera. Kako se ističe u tekstu, funkcija nije ključna dokle god ostaje deo sistema, ali sve zavisi od ishoda parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar.
Prema analizi ruskog novinara, ovo je prva parlamentarna kampanja posle više godina čiji ishod nije unapred izvestan. Iako Vučić i njegova stranka imaju viši rejting, tekst podseća da se poslednjih meseci više puta činilo da je vlast dovedena u pitanje.
Bavirin podseća da Srbija gotovo dve godine beleži protestne talase, koji su počeli nakon što je 16 ljudi poginulo u urušavanju nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu. Protesti su, prema tekstu, prvobitno bili usmereni protiv korupcije i lošeg stanja infrastrukture, a kasnije su prerasli u zahteve za promenu vlasti.
Cena gasa kao politički faktor
Kolumnista posebno naglašava značaj ugovora o isporuci gasa sa Rusijom, koji je isticao 30. septembra. Prema njegovim navodima, da je Moskva odbila produženje povlašćenih uslova, poskupljenje energenta moglo bi ozbiljno da uzdrma poziciju srpskog rukovodstva.
„Građani Srbije treba da znaju da ćemo i dalje imati dobru, nisku cenu gasa - 318 evra za hiljadu kubnih metara, umesto da plaćamo tržišnu cenu od 868 evra“, napisao je Vučić na društvenim mrežama nakon razgovora sa Kremljom.
U tekstu se dodaje da srpski protesti, za razliku od ranijih primera u regionu, nemaju jasnu prorusku ili proevropsku liniju podele, budući da se rusofilski i rusofobni stavovi mogu naći i u redovima vlasti i u redovima opozicije.
Prema analizi, Brisel zvanično ne podržava nijednu stranu u izbornoj trci, dok pojedine snage orijentisane ka EU otvoreno stoje iza studentske liste. Bavirin ocenjuje da bi eventualna pobeda opozicije mogla da olakša evropskim zvaničnicima postepeno uvlačenje Srbije u sferu sopstvenog uticaja.
Predizborna kampanja u Srbiji formalno je u toku, a rezultati parlamentarnih izbora zakazanih za 25. oktobar trebalo bi da pokažu da li vladajuća stranka zadržava dosadašnju političku prevagu.
