Centralno udruženje nemačkog građevinarstva (ZDB) upozorilo je da će najavljeno smanjenje kvote radnih dozvola za građane Zapadnog Balkana doneti gubitak radnih mesta i ugroziti brojne građevinske projekte u Nemačkoj. Upozorenje stiže sto dana pre nego što ta mera stupi na snagu.
Prema takozvanoj Zapadnobalkanskoj regulativi, radnici iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije mogu da se zaposle i borave u Nemačkoj ukoliko prethodno sklope ugovor o radu sa nemačkim poslodavcem. Nemačka vlada, međutim, planira da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnji kontingent takvih radnika, sa 50.000 na 25.000.
Iz ZDB-a navode da bi to bio težak udarac za građevinsku delatnost, s obzirom na to da na nju otpada oko 30 odsto svih radnih viza izdatih građanima Zapadnog Balkana. Ističu da nijedan drugi sektor ne koristi taj preferencijalni režim toliko kao građevinarstvo.
"Na gradilištima svaki sedmi zaposleni ima strani pasoš. Za građevinarstvo je to najuspešniji model pridobijanja radne snage i stručnih radnika iz trećih zemalja", rekao je predsednik ZDB Feliks Paklepa.
Paklepa je naveo da Udruženje snažno upozorava vlast da ne sme da prepolovi kontingent, jer bi u suprotnom građevinarstvo već do kraja ove godine moglo da ostane bez 8.000 zaposlenih. Ukazao je i na to da savezna vlada iz posebnog budžeta izdvaja milijarde evra za mostove, pruge i stanove, dok istovremeno smanjuje mogućnost dolaska ljudi koji treba da realizuju te projekte.
U saopštenju ZDB-a navodi se da brojevi govore sami za sebe. Kontingent za 2025. godinu bio je iscrpljen već krajem novembra te godine, pa su brojni zahtevi morali da budu odbijeni. Dodaje se da je nemačka agencija za zapošljavanje prošle godine izdala čak 105.000 odobrenja, s tim da zbog dugog čekanja na vizu ne dovedu svi odobreni zahtevi i do stvarnog dolaska radnika u Nemačku.
Prema podacima koje navodi ZDB, efekat regulative odgovara tačno onome što politički vrh i očekuje od legalnih migracija. Istraživanje pokazuje da 98 odsto radnika doseljenih sa Zapadnog Balkana zaista obavlja ugovoreni posao, dok je 58 odsto njih stručna radna snaga, specijalisti ili stručnjaci, iako to nije uslov za dobijanje vize.
ZDB zato od nemačke vlade traži da kontingent ostane na najmanje 50.000 ljudi godišnje, da se proces izdavanja viza digitalizuje i ubrza, kao i da se razmotri mogućnost proširenja slične preferencijalne regulative i na druge zemlje.
