Železnica Drač–Priština koštaće 750 miliona evra, završena studija izvodljivosti

Studija izvodljivosti i idejni projekat železničke pruge Drač–Priština su završeni, saopštilo je u subotu albansko Ministarstvo infrastrukture i energetike. Procenjena vrednost projekta je oko 750 miliona evra.

Trasa polazi iz luke Drač, ide preko Milota, Mjede i Skadra, zatim prelazi na Kosovo kod Đakovice i završava u Prištini. Deo trase, kako je navedeno, ide gvozdenim putem koji je planiran za prugu Vora–Hani i Hotit prema Crnoj Gori.

Dokument je, prema saopštenju ministarstva, predstavljen obema stranama, Albaniji i Kosovu, čime se otvara put obezbeđivanju finansiranja. Konkretni izvori novca i rokovi gradnje još nisu saopšteni.

Pruga je namenjena prevozu robe i putnika, a u saopštenju se navodi i mogućnost korišćenja u vojne svrhe.

Podsetimo, tender za studiju izvodljivosti i projektovanje dobio je početkom 2024. godine konzorcijum austrijske kompanije ILF Consulting Engineers i albanske firme ABKONS, a rok za završetak bio je kraj 2024, pa je studija isporučena sa zakašnjenjem od oko dva meseca. Za studiju je u albanskom budžetu za 2024. bilo izdvojeno 50 miliona leka, dok je početna procena vrednosti pruge iznosila 700 miliona evra. Vrednost projekta je, dakle, u međuvremenu porasla za 50 miliona evra.

Prema toj varijanti, potpuno nova gradnja potrebna je samo na deonici Drač–Vora, dok bi deo Vora–Skadar, kroz Lać, Lješ i Mjede, bio izgrađen u okviru projekta Vora–Hani i Hotit, koji finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Ta pruga prolazi kroz sedam opština, Voru, Kruju, Kurbin, Lješ, Vau i Dejes, Skadar i Malesiju e Madhe, i vodi do granice sa Crnom Gorom.

Kosovski ministar infrastrukture Liburn Aliu ranije je podržao upravo varijantu preko Skadra i Đakovice.

Pruga bi luku Drač, najveću u Albaniji, prvi put železnicom povezala sa Prištinom, čime bi Kosovo, koje sada železnicom izlazi samo prema Severnoj Makedoniji i Srbiji, dobilo direktnu vezu sa Jadranom, a preko trase Vora–Hani i Hotit i sa crnogorskom mrežom. Sledeći korak je pregovaranje o finansiranju sa međunarodnim finansijskim institucijama, od čega zavisi i rok početka radova.