Radnici na digitalnim platformama u pravnom limbu: konvencija MOR-a nudi izlaz

Međunarodna organizacija rada (MOR) u junu 2026. godine izglasala je Konvenciju 193, koja se prvenstveno odnosi na radnike angažovane preko digitalnih platformi. U Srbiji, gde je broj takvih radnika poslednjih godina znatno porastao, zakonska regulativa koja bi ih štitila u najboljem slučaju se ne sprovodi, a u najgorem uopšte ne postoji.

Značaj nove konvencije predstavljen je na radionici održanoj u Beogradu, u organizaciji MOR-a, uz podršku Evropske unije i saradnju organizacije Re:People – Centre for Society and Technology. U fokusu je takozvani platformski rad, odnosno angažovanje putem aplikacija koje spajaju ponudu i potražnju usluga, od dostave hrane do drugih delatnosti čija popularnost raste.

Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju, kaže da bi ratifikacija konvencije platformskim radnicima donela fundamentalna prava koja već garantuju deset ranije ratifikovanih konvencija. Reč je o pravu na slobodu organizovanja, bezbednosti i zdravlju na radu, zabrani dečjeg i prisilnog rada, kao i zabrani diskriminacije.

„Konvencija zahteva da ono što oni zarade u toku meseca ne bude niže od minimalne zarade u državi koja konvenciju ratifikuje“, navodi Protić.

Prema njegovim rečima, izmene Zakona o radu i povezanih propisa, koji se tiču saobraćaja i zaštite privatnosti, značile bi da bi platformski radnici praktično po prvi put stekli konkretna radna prava.

Tanja Jakobi iz organizacije Re:People ukazuje da veliki broj platformskih radnika u Srbiji uopšte nema ugovore, a samim tim ni prava koja iz njih proizlaze. Deo problema, kaže ona, leži i u posredničkim agencijama koje posluju mimo Zakona o agencijskom zapošljavanju, registrovane za poslove koji ne odgovaraju stvarnom opisu posla kurira.

Jakobi dodaje da postojeći zakonodavni okvir već nudi delimično rešenje, ali se ono ne primenjuje jer niko ne kontroliše način na koji ove agencije zapravo posluju. Primena postojećih propisa, kao i buduće konvencije, olakšala bi radnicima da dobijaju sporove pred sudom, a takozvanim grassroots sindikatima da lakše zastupaju svoje članove.

Šta je potrebno za ratifikaciju

Konvencija 193, iako izglasana, ne može stupiti na snagu dok je ne ratifikuju najmanje dve zemlje članice MOR-a. Za to je potrebno da države prvo analiziraju sopstvenu zakonsku regulativu i usklade je sa odredbama konvencije, koje su, prema rečima Jakobi, dovoljno široko definisane da ostave prostor svakoj zemlji da ih prilagodi svom pravnom sistemu.

Ona objašnjava da konvencija ne insistira na formalnom priznavanju statusa radnika, već na garantovanju osnovnih postulata dostojanstvenog rada, uključujući zaštitu podataka, pitanja vezana za veštačku inteligenciju i organizovanje radnika, bez obzira na to da li su formalno zaposleni.

Protić podseća da je radionica bila i apel da se aktuelne izmene Zakona o radu, na kojima se radi uz pomoć evropskog projekta "Timing", ne svedu samo na usklađivanje sa evropskim direktivama iz poglavlja 19, već da obuhvate i druge teme koje su odavno predočene Ministarstvu za rad.